TRI SVETA – Rastoran, etno smeštaj – Brđani, Šarani – Gornji Milanovac
Dve sveže pastrmke iz našeg ribnjaka, pečene na žaru, servirane uz krompir salatu sa lukom, mariniranu rendanu šargarepu i kriške limuna.
Eh, pa gde može da bude riba ukusnija nego na reci? Nigde! Još ako je tu negde i izvor pijaće vode, pa u toj vodi žive i pastrmke… mmmmm. Riblji specijalitet se po restoranima sprema od prethodno zamrznute ribe. U retkim situacijama i od sveže ribe čuvane na ledu. Ne kažem da to nije ukusno. Ukusno je, ako je ispunjeno mnogo uslova. Prvo, “od kada li stoji u zamrzivaču”, “odakle li je stigla”, … mnogo pitanja. Uglavnom, riba se poručuje ako ste baš dobili dobru preporuku.
E kod nas je malo drugačije. Prvo, mi jesmo pored reke Dičine. Vrlo često dok gledate kako voda protiče, uočiće te po koji par krupnije ribe, a ne retko i čitavo malo jato. Imamo sreču da je tu, gde je restoran, na domak same reke, izvor čiste pijaće vode. Iskoristili smo taj dar prirode, uredili izvor i sa njega sproveli vodu u bazene u kojima uzgajamo pastrmku.
Dobri smo i pecaroši, pa vrlo često, umesto mrežom da izvlačimo pastrmku za spremanje specijaliteta, zabacimo udicu. Neki put to prepustimo i gostu da uradi. Jer, žašto biste došli baš u Brđane na ručak, ako ne želite da potpuno uživate.
Pa da otkrijem i tajnu koja i nije neka tajna. Već sam je gore u tekstu pomenuo, ali evo i još nekih detalja.
Kako sve naše specijalitete spremam na žaru, tako spremam i pastrmku. Vatru dobro raspalim drvetom koje dobro gori i dugo drži žar. Miris drveta je ovde vrlo važan. Žica na roštilju je debela, tučana, odlično provodi toplotu.
Kada pastrmku “bacim” na žicu, okrenuću je samo jednom pre nego što bude gotova, eventualno ukoliko je neki veći komad u pitanju, štipaljkom ga pridržim uspravno na strani kičme, jer na taj način čuvam sočne sokove od kojih voda ide na usta. Pečem na slabijem žaru do umerenom, u zavisnosti koliki komad pastrmke je upecan.
Sa tek upecanom pastrmkom je lako.
Nema mnogo filozofije.
Šta još reći?
Ah da, prijatno.
