TRI SVETA – Rastoran, etno smeštaj – Brđani, Šarani – Gornji Milanovac
Sitno iseckan luk na ulju dinstan uz dodatak naših začina za riblju čorbu. Tako pripreljeno dodajemo u vodu (našu izvorsku) u koju takođe dodajemo male komade rečne mešane ribe. Uz dodatke soli, malo bibera, soka od paradajza, belog vina, ljute paprike, kuvamo dok ukus ne bude savršen.
Da bi riblja čorba bila dobra, potrebne su dve stvari. Dobar ribolovac i dobro kazanče. Dobra riblja čorba je majstorsko delo dobrog ribolovca. Da bi riblja čorba bila to što jeste, treba imati dar izbalansirati sastojke i znanje da se pogodi taj prefinjen ukus.
Otuda postoje sve te pecaroške priče, koje idu toliko daleko da se čak za dobru čorbu preporučuje da se koristi voda iz reke u kojoj je riba upecana. To vam sigurno ne preporučujemo. Mada, u našem slučaju to jeste baš tako. Naša riba živi u našoj izvorskoj vodi, a nju ne koristimo samo za piće, već i za pripremu specijaliteta.
Međutim, pravi balans aleve paprike, način akuvanja i dužine krčkanja u kazanu, čorbi će dati baš onaj pravi ukus koji se želi postići.
Postoji i mišljenje alasa i starih pecaroša, da je najbolja riblja čorba samo ona od ribe koju si sam upecao. Pomenusmo li negde u nekom receptu da vrlo često pecamo ribu u svom ribnjaku.
Dobra riblja čorba bi trebalo da bude umereno ljuta da bi svi ukusi došli do izražaja. Ljuta riblja čorba uklanja finoću ukusa ribe i povrća. Blaga riblja čorba bez ljutine ne nosi vatru ovog gastronomskog užitka. U čorbu ne stavljam testeninu. Nikada. Ne dodajem ni fidu, ništa od testa, jer to onda nije riblja čorba.
Uživajte!
