TRI SVETA – Rastoran, etno smeštaj – Brđani, Šarani – Gornji Milanovac
Sveži svinjeski vrat (400 grama) pečen na žaru. Poslužje se sa prilozima zelene salate i crnog luka. Mogućnost izbora dodavanja kajmaka (50 grama)
Sad ste već na domaćem terenu. O svinjskom vratu znate, ama baš sve. Kad god se najavi neko društvo ili krenete na piknik, svako će početi da pripoveda o umeću spremanja vrata na roštilju. Onaj bi da ga non stop premazuje uljem da bi bio sočniji, ovaj drugi bi da non stop baca po njemu krupnu morsku so “jer se ona polako topi a meso upija samo koliko treba”, a ti znaš da bez tvoje dobre marinade nema od tog posla ništa.
Znači, pred nama je ozbiljan zadatak. Treba tu naći zlatnu sredinu, reklo bi se.
Ali skoro, da ništa od toga.
Svinjeski vrat prvo ima odličan odnos mesa i masnoća. Sečemo ga na debljinu dva prsta, doduše ovog našeg brđanskog. Imamo veoma dobar roštilj, drva, pa kad raspalimo žar… uhhh. A tu je i po koji par trikova.
Osnovni trik je da nema trika u izboru mesa. Uvek je najsvežije, najlepše i miriše lepo. Takav komad sečemo baš kako treba, nikako popreko, jer… (e sad se verovatno pitate kakve to sad ima veze sa pečenjem i ukusom), takav komad vrata na žaru neće biti žilav dok ga degustirate.
Pazite, svinjetina je kraljica roštilja i tu nema šale. Meso je delikatna namirnica koja trpi dve krajnosti – sporo i lagano ili kratko i jako. Ovde govorim o dužini pečenja mesa i jačini vatre prilikom spremanja.
Komad istučemo i uvaljamo u začine pažljivo odabrane, zalijemo mešavinom maslinovog i suncokretovog ulja i to ostavimo da leži. Baš da leži.
A onda razgorimo naš čuveni roštilj. Prvih par minuta pečemo na jakom žaru, a onda ga sklonimo na “tihu vatru” što bi rekli, slabi žar. Ovaj komad mesa okrećemo po potrebi, a kad je gotovo, ubacimo ga da se “odmori” da se sokovi slegnu.
Mislite da ima još nešto?
Pa ima! Kajmak. Ne bilo koji, već naš, iz našeg sela.
